Category Archives: Poetry

Ozzy

Cedim med sa usana svojih
na tvoja bedra,
bela kao mermerne čeljusti,
sa lica znoj kaplje
na baklje vatrene
u lavirintu podzemlja,
draga Ozzy,
izgubljena igračice slobode.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 5:23pm

Priča o Johanu Faustu

Danas na dan rođenja moje poezije,
kad suton padne i stihovi poteku
minutom ćutanja za tebe moj brate
odajem poštu, ljubav i hvalu.

Dobro veče dragi moji…

Ispričaću vam priču o Johanu Faustu,
legendu o čoveku što sklopio je pakt
te davne četiristo-osamdeset i neke
na engleskom raskršću života i sna

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 5:21pm
pesma nije završena

Niš u podne

Ovaj grad me fascinira …
obala Nišave u 1:37,
bučni ton reke,
ribe koje se muvaju na napravljenoj brani.

Odlazak aviona u plavetnilo neba sa ciljem.
opažanje, prijatni mirisi, zvuci …
mesec kada ću promeniti sebe!???

Život postaje neobično lep, čudan.
Pruža i više no što možeš spoznati.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 5:16pm

Tivat

Tako je malo snage
u nemirnim treptajima mora,
okolo su rasute svetiljke
kao nemarni potez naivca.

Osećaš li katkad strah od dubine,
od hladne i nemirne vode,
koja jednim potezom
prekriva sva tvoja osećanja.

Ovo je logor na moru,
nema točkova ni krila,
okrenut negde na severu,
zaboravljen i izgubljen u sopstvenoj mašti.

Jednog dana
otići ću do meseca,
otkriti sve tamne strane kugle,
postati kap nemirnog mora,
spoznati najveće tajne njene dubine

Jednoga dana
ako prestanem da volim
ove predivne noći,
na brodu (četiri nas) usamljenih mornara.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 5:15pm

Inex

Da, sećam se Inex reklame
na novoj zgradi bulevara,
ti si se često smejala lepoti dana,
muzici koju bi čula u prolazu,
malim klincima
koji bi trčkarali Knezom

Bio je 1. juli
plašio sam se da ti dodirnem kolena,
mogla si otići, …
ali ti si me samo držala za ruku i ljubila

Ne, ti i ja nismo otišli predaleko,
sve to bila je igra virtuoznosti, osećanja
naša potisnuta želja za osećajem ljubavi

Kafa u pet ujutru,
ti i ja na vrhu bulevara,
polunagi, zagrljeni

Rekla si: ”Nemoj molim te otići”,
bila si tako lepa, nežno osećajna

Znaš, … voleo sam te takvu,
greška nije bila u tebi,
ja sam taj koji je morao otići,
čekajući te na bulevaru kao lopov
ukradenog nežnog srca,
ne znajući zašto je sve tako glupo ispalo.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 5:11pm

Klovn

Divila se svom našminkanom klovnu
dok stajaše na užetu
spreman da zaigra
njoj za ljubav i čast

Nasmejana mahala mu je rukom
želela je da mu bude voljena ljuba

Ona i on u predstavama
zasmejaše hiljade srca
bejahu to njihovi dani i
bejahu još uvek mladi, zaljubljeni

A onda dođe dan i on pade,
ona pusti suzu
boje se razliše,
i vetar odnese sećanje i sve se završi

Nakon sedam godina
ona ostade dostojna njegove ljubavi
sada negde na groblju
besmrtnih klovnova.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 5:09pm

Voz Beograd-Bar

Tog popodneva u 2:20
krenuo je voz

Ti si me sa suznim očima posmatrala,
plakala i poslala u pakao

Nisam video horizont,
svetlost brodova, pejzaže,
nasmejana lica

Nisam video,
prokleto zaboravljen
u vozu što juriše u
budućnost propasti

“Dobro veče” rekoh
nasmejanog lica,
a oni baciše me u špilju i okovaše
na godinu dana

Život je ugašen,
ali ipak večan.

Rekoh:
“Dobro došao moru,
ovaj tunel donosi novo iskustvo,
nove dane.”

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 5:07pm

Božić

Noćas sam sanjao san u kome letim.
Vrhovima prstiju dodirivao sam beli sneg beogradskih ulica.
Na neverovatan način odleteh u pravcu potrebnog cilja,
stopih se sa paletom boja i počeh da crtam!

A onda pomislih, dan ko svaki dan …
Ipak miriše tu meni neki čudni nemir,
Božić je …

Da li je san poklon za delo, za umetnost
za Hristovo rođenje …
Ne znam!?
Ipak,
osećam divan Novogodišnji dan.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 5:05pm

Ave Maria

Javi se u ime Isusovo
da li si srećna u oblaku snova
čekam te bez snage
u voštanom hramu za pokoj duše

Da li si tamo,
da li me zoveš,
da li sam odista ostao sam

Javi se dušo
ne želim suze,
vrisku i bol
mislim o tebi o tvojoj visini

Sanctus Espiritus Ave Maria

Amin!

Pozorište

Ako bih spravio kuglu
od miliona kristalnih stakala
život bi od iluzije dragi moji
postao rapsodija u plavom

Kažu!
Svetlost postoji ako postoji i njen izvor
(Ah, te zamorno prazne priče)

Dakle,
ovo je igra bezdušnika
igra svetlosti, muzičkih nota
igra umetnosti …
sloboda u rascepu
jednog nepostojećeg vremena

U okviru vremena
ljudi odlaze …

U bojama nestvarnog postojanja
u rečima, delu, volji,
kiši, suncu ili snegu,
nestvarno je …
nestvarno nepostojeće održanje samokontrole
i realnosti ka uzvišenome cilju

“Dan utorak”,
izmišljen od strane drugih,
na istrulelim daskama piulete igraju
pred uspavanom publikom pozorišta.

Osećanje suvišnih morala,
aplauz pod svetlima dvorane,
kritika!

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 5:01pm

Slobodni prostor

Poslednjim zvukom voza
napustićeš grad prošlosti i sna!

Bolesnim umovima nisu potrebni drugi,
njima je dovoljan slobodni prostor između
početka i dna

Želela si poljubac na kraju,
a ja da ostaneš jaka …

Psi su te čekali u osmici ili kecu
sa natopljenim čaršavima i
silinom u ruci

Ostaješ jaka i tako lepa,
u vremenu jula poslednji put

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:57pm

Ljubavna apatija

Naša su srca uspavane zvezde neba
Gledam te …

Tvoje misli
iz trošnog adresara čitam,
tvoje slike
na srušene zidove anala srca lepim.

Gledam te …
ali ne pomaže.

Milioni ljudi odmiču dalje
a ja sam tu, potpuno sam.
Gorim opkoljen limovima i
bezličnim figurama koje čine moj život
takvim kakvim jeste.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:55pm

Show Buttons
Hide Buttons
}