Ko želi, može da uspe u Nemačkoj

Ko želi, može da uspe u Nemačkoj

Imam 41 godinu. Kada sam došao u Nemačku imao sam 39. Neki kažu da je čovek star da počinje od nule u četrdesetim, ja kažem da nikada nije kasno.
U Beogradu sam radio uglavnom kao konobar. Poslednjih desetak godina sam radio kao šef konobara u jednom prestižnom restoranu. Imao sam izlete pa sam odlazio u Švajcarsku i Nemačku na po dva tri meseca da konobarišem, ne bi li zaradio malo više para za porodicu. Na poslu u Beogradu su mi to dozvoljavali jer sam svoj posao kod njih odrađivao dosta korektno. Moram da napomenem da sam imao i pristojnu i redovnu platu u odnosu na većinu ljudi u Srbiji.
Kada je Hrvatska ušla u EU, osetio sam posebnu priliku da mogu sada sa svojom porodicom da odem iz Srbije. Rođen sam u Hrvatskoj i moji su devedesetih izbegli u Srbiju. U Beogradu sam završio školu, oženio se, dobio decu. Volim Srbiju, ali život je težak. Teško je za decu obezbediti sve potrebno. Moji raniji odlasci u Nemačku naterali su me da naučim taj jezik, onako osrednje, ali da mogu da se sporazumevam. Sada, ulaskom Hrvatske u EU, a obzirom da imam i hrvatski pasoš, video sam svoju šansu.
Došao sam u Nemačku sa namerom da ostanem i da dovedem porodicu jer je to sada praktično bilo moguće. Naravno, to je mislilo mnogo mojih sunarodnika iz Hrvatske pa je malo bilo teže pronaći adekvatan posao. Posla je bilo ali je satnica pala. Pored toga, došli su klinci koji znaju jezik dosta bolje od mene. U prvih nekoliko meseci radio sam na nekoliko lokacija gde sam i pre radio ali sam tražio bolje plaćen posao. Gledao sam sve moguće sajtove i slao svoju biografiju. Stupio sam u kontakt i sa agencijama iz Hrvatske i Srbije koje zapošljavaju u Nemačkoj. Ništa…
Kada sam već počeo da dižem ruke i da se privikavam na obično konobarisanje javili su mi se iz jedne agencije iz Hrvatske. Pitali su me da pogledam sajt www.posaouinostranstvu.com i da tamo pronadjem oglas za vodjenje kafića. Nisam se puno nadao tome, ali sam pogledao to veče i video taj oglas. Poslao sam svoju biografiju i napisao da se već nalazim u Nemačkoj. Desetak dana sam očekivao njihov email, i nije ništa stizalo. Već sam i zaboravio da sam im napisao mejl. Prošlo je skoro dva meseca i dobio sam sms poruku „Postovani Gorane, molimo Vas da proverite svoj email. Srdačan pozdrav…“. Uveče pogledam mejl, stigao konačno odgovor od sata posaouinostranstvu.com. Piše da bi gazda kafića hteo da me vidi. Pogledam, kafić se nalazi na 5 minuta od mog stana. Pozvao sam gazdu kafića sutradan i istog dana ugovorio intervju.
Stigao sam do kafića, lep, vidi se da je noviji, a setio sam se da sam prolazio pored njega kada se renoviralo nešto. Vlasnik kafića me je lepo primio, odradili smo intervju i rekao mi je da mu se javim za par dana kada malo razmislim. Šta da razmišljam pa ponudio mi je super uslove. Rekao sam mu da već za par dana mogu da počnem da radim. Tako je i bilo. Više od godinu dana sam na ovom radnom mestu, kao menadžer kafića koji je postao dosta jak. Doveo sam i svoju porodicu, i sada u Srbiju i Hrvatsku odlazimo samo na odmor.
Veoma je bitno da želite da odete preko, a ne da se na mali peh vraćate. Nemojte odustajati.
Srdačno,
Goran.

Schreibe einen Kommentar

Show Buttons
Hide Buttons
}