Tag Archives: Poetry

Nativista

Virtualna stvarnost života
vremenski nepostojećeg multipleksa
kodira te u frekventni bit
medio manijaka video snimaka
kao grupnog šarlatana seksa,
u petoj minuti stvarnosti,
u želji da plastika bude život,
a virtualna stvarnost deo tog media.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:53pm

Krug sudbine

Psihopatološki egocentrizam
narušen impulsivnom probojnošću moždane barijere
dovodi planetarnu utopiju
u dvadeset trećem danu prvog meseca
irealne godine 2097

Na mesecu vazdušni prostor
narušen alhemijom ljubavi,
na mesečevoj kori pore,
u pori nijanse crvene boje
odlukom da ti ostaješ, ja ostajem

Okrećemo krug oko meseca,
želeći da potvrdimo da propustljivost jona u atmosferi,
u tendenciji našeg zaključka,
nije vezan mesecom
već pojavom sunčevih pega,
da vreme ne postoji,
da grešnom dušom verujemo neverno
u pori nijanse crvene boje
odlukom odlaziš, odlazim.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:52pm

Životna greška

Voleo bih da sam vazduh,
toplotom svojom
nežnost lica tvoga
da otkrijem

Da budem pora
usana tvojih
očiju plava emulzija

Lepoti tvojoj smejem se,
uz igru senki pramenova
boji kose i nežnosti,
tvojoj čestitosti
i duši imena čednog

Zamišljenih li voajera
u nemogućnosti da ljubav tvoju osvoje,
u potrebi žudnja dogorela
u žudnji tuga rasplamsana

Za jedan sat,
draga Marina,
volim i mrzim život nepostojeći,
jednu osobu,
jedno lice,
jednu grešku svog života
što nikada više nećeš biti moja.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:45pm

5 minuta čekanja

Borim se sa jutrima teškim
za učestalost dva puta za punim mesecom,
vremenu verujem za dobrotu pet minuta čekanja,
na zidu u ogledalu, hiljadu stakala slomljenih.

Duša tvoja satanska
prlja košulje sive od sete,
računa me binomom na kvadrat
za negativni ishod 50 procenata.

Ja, setni ludak
život klovna igram,
u svetu laži, preljuba i bekstva,
pitam:

“Da li si dobila noćas kod kuće,
slušala Vagnera ili samo Jazz.

Da li si skinula smrad tela,
oprala lice, popila mleko?”

Iz katakombi ljubavi bežim,
dok vajaš me oblikom mašte tvoje,
od kamena mermera
u stubove snova neviđenih.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:43pm

Ljubavni zaborav

Videh ženu božiju,
obučenu u porfiru i skerlet,
punu dragih kamenja i bisera na sebi,
sa suncem i mesecom pod njenim nogama.

Njeno srce je
uspavana zvezda neba!

Gledah je …
Mesec je tih večeri izgledao iscrpljeno
duž nejasnih obrisa zemlje.
U daljini,
činilo mi se da je čitav svet,
blažen i lep

Gledah je …
Kao zamišljeni voajer
u nemogućnosti
da ljubav njenu osvojim,
brojeći izgubljeno vreme
na svim mestima gde nekad postojasmo

Gledah je …
kroz plavetnilo,
pod suncem i mesecom
što slamaše se u želji
da budem večan na putu tvom

Gledah je …
kroz zaborav.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:40pm

Volim te

Ja sam crni kralj vrana
čuvar dremljivog žita
dok gledam te
u očima valovi donose nova lica,
nove žene, nova proleća.

Ti si moja muza, moje nadahnuće,
Volim te, …
o volim
kao zaljubljeni Shakespeare ljubav svoju
kao slikar sliku ne procenjenu.

Kroz marginalne zavese nazirem lice tvoje,
stavljam ime tvoje na usne svoje,
na ulici, u parku, na bini, u krevetu.

A ti,
ostavljaš me rečima neznanim
prekrivaš velom sve potrošene dane
voliš rečima drugog,
zaboravljaš …
mameći drugog svojim grudima,
ostavljaš me u svetu izgubljenom
u pogledu ljubavi nedorečene.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:37pm

Zauvek talac tvog detinjeg srca

Koračaš poput vatre ulicama velegrada
noseći crvenu haljinu žarkog sunca,
crnu kosu iz mračnih tajni
naše začarane mašte.

Puna konfuzije u glavi
otkopčavaš svoje mamljive podvezice,
bacaš haljinu sa sebe
i ljubiš mi lice,
ti mala devojčice,
u svetu ljubavne percepcije.

Mladi starci kupuju cveće
i ulicama šetaju svoje istrulele gospe,
dok svojim zanosnim šarmom kažeš mi u lice:

“Ja sam divlja devojka
puna senilne demencije,
puna zemlje ispod noktiju
što ote od drugi srca.

Ja sam devojka
što destruktivnim mislima stvara ovaj svet egoista,
ja mrzim vatru što stvorih u tvojim očima,
ovaj svet koji ne donosi nove stvari,
ove ljude ispod mojih nogu.”

Ona igra u ritmu melodije
krijući lice tuđim maskama,
skidajući masku mog tela
i lampione ovih mračnih noći
u kojoj tražim ne postojeće oličenje života i vremena.

Uđoh u novi svet,
uz njene podvezice videh zvezde u moru,
nemirni odsjaj očiju u magli
što skrivaše se iza sivih zavesa.

Ona me odvede do tajanstvenih puteva i ja rekoh sebi:
“Ti si put, moja nesrećna fatamorgana,
što sledim je u ekstazi svojih pogleda”

I rekoh “Ja te volim” ali
ona nestade i ja naiđoh na dvor istine,
spazih sve one istrulele gospe
što šetaše se parkovima velegrada,
i pesma prestade
a devojka u obliku dima vatre
ode negde daleko,
nekom drugom čoveku i snu.

Ovaj put vodi ka putu tajni
“Ja sam put – probaj me”

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:24pm

Merry

Sećam se svih lepih pejzaža,
tvoje duge haljine od satana i
jarko crvenog karmina

Odsutan sam …

Tako besciljno pogledam niz put
i eno je, Merry trči …
kosa joj zlatna, a usne ko višnje,
moja duša plovi morima smrtnika
moje reči je dozivaju

Kažem joj:
“Možda ćeš me zaboraviti,
možda će tvoja lepota za mene biti nedodirljiva,
možda sam lud,
iz mog tela, iz mojih očiju
osećam kako me lagano napušta ljubav tvoja,
kako tvoje ruke odlaze nekom drugom u mrak.”

Onda idemo do reke gde vrbe plaču
i kao na klupu zaljubljenih
sedamo na jedan ogoleli koren

“O Merry zanela si moju dušu
i ja više ne poznajem dobro od zla.”

Rođen iz reke, iz njene mutne vode
proveo sam 7 dana i 7 noći
pokušavajući da se utopim u dubokoj vodi.
I nisam video kada si pala,
i pitam se da li si uopšte bila tu,
izneveren
postrla si me kao kožu,
izneveren
napustila me i odnela sve.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:20pm

Gubirnik

U agoniji sam!
Brojim ti izgubljeno vreme,
reči dela prošlosti.
Kao maglovitu nargilu
verujem da nisi to ti ljubavi,
da istina o tebi je samo laž.

Kao nestvarnost promašenih ideala,
nadam se Marina
nadam i srcem plačem,
kao poltron ovog vremena,
gubitnik i klovn celog sveta.

Oblačim poslednji put
svečanu košulju,
na bregu hvatam kao poklon mrak,
u mraku vreme nevidljivo tone,
snovi, želje …

Čekam te,
na svim mestima
gde smo postojali kao jedno.
Volim na svakoj izgovorenoj reči
sa verom da istina o tebi je laž
i da će tvoje srce biti srećno
onoliko koliko to mene bolelo.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:17pm

Žar osvete

Vidiš li maglu ispred očiju
mesec je pun
a nebo crveno,
mi stojimo tu
kraj duge,
u novom jutru
budi nas dan.

Večeras želim da budem sam zadnji put.

Ne, ne diraj me večeras
ne igram stari “Rock and roll”
postajem besan
postajem lud.

Kamenim licem,
očima užarenih od vatre,
isisaću tvoj žar
uništiti tvoj sjaj,
jer osvetom nadmašiću
tvoj i svoj bol.

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:14pm

Svetlost

Ovo je igra bezdušnika
Igra svetlosti muzičkih nota,
Igra umetnosti u
rascepu jednog nepostojećeg vremena

U okviru vremena
ljudi odlaze
boje postojanja su nestvarne,
naši dani su nestvarni

Ako bih spravio kuglu
od miliona kristalnih stakala
život bi od iluzije
postao primerak rapsodije u plavom

Kažu …
svetlo postoji
ako postoji i njen izvor!

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:13pm

Patetična zabava (za Anđelinu)

Šta će mi besmrtnost tišine,
patetična zabava
baklje koje gore
ljudi širokih srca!
Kad grliš je ti i tvoje ruke
cvećem su posute

Dok ja ostajem na Kotorskim obalama
i ova nova godina
uvodi me u svet
pijanih iluzionista

Šta će mi vreme za stare rane
Vreme sa mirisom bure
Pesma bez rime

Zašto me ne bi gledala
u okviru bezumlja,
a potom me vratila
na policu lutaka

Razmisli…
naše vreme je još jedan početak
individualne izgubljenosti

Autor: Darko Milošević, sreda, 25. januar, 2012 u 4:10pm

Show Buttons
Hide Buttons
}